Када је видео да тих мрежа има небројено много, он је, плачући, упитао Господа: „Господе, па ко може да мимоиђе ове мреже и добије спасење?“

Демони понекад имају могућност да нас нападну – не само душу, него и тело – и то са убилачким расположењем, и да је за наше спасење неопходна помоћ светитеља.

Као што се при регрутовању младића за војску мотри на узраст и телесно здравље, тако и Господ, бирајући душе, испитује вољу.

Сазрцавање (сагледавање) другог света у стању је да одржава и разгорева дух ревности самим тим што ревношћу испуњеном духу пружа поприште на коме ће делати.

Расејан човек је обично непостојан: осећања његовог срца су лишена дубине и снаге, а стога непостојана и краткотрајна

Свако од нас има искуство губитка благодати и у таквом стању (човјека) смрт прилази највише.

Сећај се две помисли и бој их се. Једна ти говори: „Ти си свет човек“, а друга: „Нећеш се спасти“. И једна и друга долазе од ђавола и нису истините.

Ономе у коме је већ сазрела неопходност покајања, то делање ће бити од велике помоћи: оно ће ка њему привући молитву срца, која ће већ неућутним гласом призивати Бога.

Када ђаво хоће да се бори против неког човека, прво шаље ђаволчића „анестезиолога“, како би човека прво учинио неосетљивим, па после долази он сам да га „обрађује“…

Када је човек пао, онда се слободно раскинувши сродствени савез са Богом, удаљио од Извора живота – Истинитог Бога.

Кроз страх Божији, као кроз строго исцељење, очишћена и ојачана душа постаје садржај истинске мудрости, то јест хришћанске љубави.

Када неко пати од било које страсти, покушајмо да га обасјамо зрацима љубави и милосрђа, како би се исцелио и ослободио.

Јер ђаво влада над онима који љубе пролазна добра која се налазе у видљивом свету. Неки су је желели , па су одступили од вере и сами себе проболи многим ...

Ђаво је врло вешт и увек вреба да нас ухвати у замку у време наше духовне поспаности, како би нас учинио одговорнима пред Богом и нашом савешћу.

Врлина је мера измећу крајности у свакој ствари. Врлина не би могло бити оно чему недостаје дужна мера или што ту меру превршује.

У главном процесу стварања страсти уочљиво је како се човекове силе, једна за другом, спајају са грехом: у наслађивању се скрнави срце.

Десница Промисли Господње нас води спасоносним путем. То је узак пут, трновит и пун мука, али води ка вечној радости и блаженству.

Не смемо се предавати немарности, тузи и лењости, већ, супротно томе, сву пажњу и енергију усмеримо на испуњавање јеванђелских заповести.

„Ђаво за свакога налази одређен начин. У свету угњетава људе на један начин. Нас на Светој Гори угњетава другачије. Омладину присиљава да жудно прихвата све редом.

О, Пресвета Дјево Богородице, реци нама, деци својој, како си, живећи на земљи, волела Сина свог и Бога? Како се веселио дух твој Богу, Спаситељу твоме?

Пријатељство је врлина, јер се заснива на моралу и чистом живљењу здраве душе, јер се спаја и са самом врлином и постаје њеним љубљеником, њу пригрљује и са њоме довека ...

Блажени су нишчи духом, јер је њихово Царство Небеско. Само је толико рекао о зидању првог, најширег и најтврђег спрата

Чим се изјутра пробудиш и прочиташ молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, – први посао нека ти буде да се повучеш у своје срце.

Саветујем ти и следеће: добро научи све што ти је казано и све памти; немој ове поуке сматрати за обичне разговоре.

Браћо и оци! Света страдања Господа нашега Исуса Христа у души благоговејног човека производе умилење, рађају сузе и приводе душу у велико смирење.

Браћо и оци! Данашњи је дан свет и многодостојан поклоњења: данас почињу света страдања Господа нашега Исуса Христа

Не будимо нерадници у божанственим подвизима, напротив – утврђујмо се и са усрдношћу радимо посао на који нас је поставио Бог.

Испочетка нас ђаво искушава да прихватимо греховну помисао, а после тога нас наговара да у срцу своме изрекнемо реч безакоња

Врлине представљају средину и царски пут о коме је онај свети старац рекао: „Идите царским путем и бројите миље“.

Браћо и оци! С помоћу Божијом ми завршавамо свети пост. Света се Четрдесетница, као што видите, завршава.

Пре празника Васкрса, траје дуг припремни период покајања и поста који, према садашњој православној пракси, укључује преко десет седмица.

У Јеванђељу данашњег дана Господ наш Исус Христос даје нам поуку да не тежимо првенству и превасходству над другима из частољубља и самољубља

Врлина је увек јединствена и оне који јој ревносно приступају увек узноси ка вишим степенима савршенства.

Браћо, ако нас сам помен на тај страшни час доводи у страх и трепет, шта ће онда бити са нама када стварно дође време?

Ми се пак, за сваку ствар устремљујемо на ближњег и окривљујемо га, укоревајући га као немарног и несавесног.

Док гледамо обнављање света и радујемо му се, ми схватамо да препород и украшење света током пролећа за свој почетак има зиму.

Браћо и оци! С помоћу Божијом прекорачисмо средину поста, приближава се дан Васкрса.

Наш живот је кратак, он је прашина, пепео и сан, и убрзо ћемо окусити трулежност. Данас си још здрав, сутра си болестан.

По мисли светих отаца, молитва расте и доноси плод само у болном срцу. Код лакоумних и оних који живе без невоља нема молитве: она им је непозната.

Будимо стога спремни на одговор пре него што наступи час смртне патње.

Обично је човекова мисао окована животним бригама, световним интересима који владају у његовом кругу, дневним новостима и догаћајима и сл.

Браћо и оци! Пост је добро дело, ако га прате мир, добра воља, покорност, кротост, састрадавање и друге врлине.

О, кад бисмо могли ујек бити тако пуни врлина! И нека не престаје и никада не оскудиева у нама љубав Божија

Браћо и оци! Минула је прва седмица поста, а ми један у другом видимо промену: лица наша су измождена, бледа и жута.

Праведници Старога Завета, као што је очигледно из Светог Писма, одувек су земљину утробу сматрали местом ада.

Као што свако добро дјело на почетку бива тешко, тако је и почетак Свете Четрдесетнице донео извесно отежање, због промене начина исхране

Постоје три различите лажи. Постоји лажљивац у мислима, постоји лажљивац речима и постоји онај који лаже самим животом.

Почетак сазидања врлина је страх Божији, јер Божанствено Писмо говори: почетак мудрости је страх Господњи (Пс. 110:10).

А пошто и ја међу вама, љубљени, заузимам место пастира, и на мени лежи дуг да кажем неколико речи о душеспаситељном посту.

Колико данашњих хришћана сумња у Бога? Колико њих тражи доказа и каже: „Не верујем док не видим!“